Народна библиотека „Стеван Сремац“ Сокобања има традицију дужу од 150 година. Прво читалиште у Бањи отворено је 1869. године. Имало је 39 редовних члнова, а од књига је поседовала само 20 свезака „Изабеле“.
После кратког прекида у раду, читалиште је обновљено 1. јануара 1874. године. За председника је изабран Љубомир Ђ. Дидић, трговац, за деловођу Аврам Т. Живановић, свештеник и за благајника Стојан Живадиновић, трговац. „Певачка дружина“ је пружала знатну помоћ читалишту у одржавању беседа и посела. Од новина долазиле су: „Српске новине“, „Време“, „Будућност“, „Школа“, „Сион“, „Тежак“, „Исток“, „Србадија“, „Видовдан“, „Јавност“, „Глас јавности“, „Глас Црногорца“, „Обзор“, „Застава“ и друге.
Крајем 19. века читалиште је било у саставу „Друштва за уређење и улепшавање Сокобање и њене околине“ које је формирано 1895. године. Захваљујући активностима чланова, а пре свега Митрополита Михаила, употпуњује се фонд књига.
Након Другог светског рата формиране су читаонице и библиотеке по селима. Било је укупно 16 библиотека и 17 читаоница. Током рата су многе књиге уништене и рад библиотека у том периоду је био знатно отежан.
Сокобањска матична библиотека, која је тада носила назив „Бранислав Нушић“, радила је као самостална установа све до априла 1968. године, када је припојена Народном универзитету. С обзиром на то да се Библиотека селила неколико пута, као највећи проблем у раду било је непостојање сталних просторија, али и мали број библиотечке грађе који није задовољавао њене потребе.
Центар за културу у Сокобањи је од 1989. године обављао библиотечку делатност. У Библиотеци су радила два одељења: Одељење за одрасле са читаоницом и Одељење за децу са читаоницом. Почетком 1995. године укинут је Центар за културу и образоване су две нове организације: Народна библиотека „Стеван Сремац“ и Организација за туризам.
2007. године Библиотека у Сокобањи се прикључује COBISS систему (Кооперативни онлајн библиографски систем и сервис).
Јубиларна 150. година од оснивања читалишта обележена је 1. марта 2019. године свечаном академијом и представом „Зона Замфирова“.
Данас Библиотека располаже фондом од преко 69.000 књига. Број корисника се повећава из године у годину, а својим разноврсним културним делатностима Библиотека задржава квалитет услуга и поверење које је изградила годинама уназад.